СРПСКА СЛОВНА БАШТИНА

Ћириличка писма и књижни украси – СРПСКА СЛОВНА БАШТИНА
Академија за дигитализацију Интернет клуба, иницира пројекат „Српска словна баштина XIX века“ као ПОРТАЛ СРПСКИХ ФОНТОВА.
Планирани Портал српских фонтова треба да постане трајан извор надахнућа уметницима и типографима. Квалитетни снимци, издвојени примери слова и украса и јасни подаци о њиховом пореклу омогућили би поређење облика, проучавање детаља и развој нових решења. Дигитализовани историјски узорци били би полазиште за посебан стваралачки посао: израду савремених, функционалних фонтова. Њихова вредност огледала би се у способности да наслеђене облике прилагоде новим медијима, навикама читања и потребама корисника, уз очување препознатљивих особености српске ћирилице.

ЛИНК – https://www.digitalizacija.rs/

Библиотеке као темељи и свјетила кирилометодијевске мисије

Одржан је Први научни симпосион Визија Светог Фотија у XXI вијеку: библиотеке као темељи и свјетила кирилометодијевске мисије. Повод је била 240. годишњица библиотеке Пакрачко–славонске епархије СПЦ, која је скуп и организовала, у оквиру манифестације Дани светих новомученика јасеновачких. Одржан је у обновљеном владичанском двору у Пакрацу, у репрезентативном простору реновиране библиотеке; у неким деловима, присуствовали су му градоначелник Пакраца и представници завода за заштиту културног наслеђа из (Славонске) Пожеге.
… Скуп је започео беседом домаћина, епископа пакрачко–славонског Јована (Ћулибрка), о идеји, месту и улози библиотека у прошлости и у будућности, те поздравним речима. У име Народне библиотеке Србије, скуп је поздравио др Владан Тријић, начелник Археографског одељења, који се укратко осврнуо на досадашње учешће НБС у обради изузетно драгоценог фонда ове библиотеке. Уследило је кључно предавање Александра Јеркова, управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Већина излагања у радном делу симпосиона била је посвећена пакрачкој епархијској библиотеци, утемељеној 1786. године, и њеном оснивачу, епископу Кирилу Живковићу.
ЛИНК – https://nb.rs/

А ГДЕ ВИ ВОЛИТЕ ДА ЧИТАТЕ?

Народна библиотека у Јагодини расписује Наградни фото-конкурс „Моје срећно место“!
Kорисници јагодинске градске библиотеке који желе да учествују на конкурсу имају лак и леп задатак: На имејл адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., али и директним порукама на Фејсбук и Инстаграм налоге “Kњига на мору“ треба да пошаљу фотографију свог омиљеног места за читање (наравно, и себе како читају ако желе!) – уз само један услов – на слици треба да се види књига позајмљена из јагодинске библиотеке. По пропозицијама, НЕОПХОДНО ЈЕ ДА БАР-KОД НАРОДНЕ БИБЛИОТЕKЕ ОТИСНУТ НА НАЛЕПНИЦИ БУДЕ ВИДЉИВ НА ФОТОГРАФИЈИ.
Фотографије свог срећног места – места на коме највише воле да уживају у књигама јагодинске библиотеке – учесници конкурса могу послати од 1. до 30 септембра. Ове године уводимо и могућност да физичке фотографије корисници могу послати и на адресу Народне библиотеке у Јагодини – Kњегиње Милице 2-4 35000 Јагодина.
Награде ће и ове године бити веома вредне – прве три равноправне награде биће 5 ПУНИХ ПАНСИОНА НА ЗЛАТИБОРУ ЗА ДВЕ ОСОБЕ, док ће првих десет на ранг-листи добити бесплатно породично чланство.

Опширније: А ГДЕ ВИ ВОЛИТЕ ДА ЧИТАТЕ?

„Добро дошли у Смедерево“

У сусрет 139. Смедеревској јесени, Народна библиотека Смедерево припремила је тематске изложбе којима се придружује обележавању једне од најзначајнијих манифестација нашег града.
„Јесен се ушуњала међу књиге“ – изложба Дечјег одељења, у којој јесење боје, лишће, књиге и машта најмлађих читалаца стварају посебну атмосферу.
Изложба посвећена Шарлу Бодлеру једнимо од најзначајнијих француских песника, поводом 205 година од његовог рођења, можете погледати на одељењу стране књиге
„Господар деспот Ђурађ“ – изложба Одељења стручне књиге посвећена деспоту Ђурђу Бранковићу, поводом 750 година од његове смрти, која нас подсећа на време када је Смедерево било престоница српске деспотовине.
„Добро дошли у Смедерево“ – изложба књига која кроз одабране публикације и фотографије представља наш град, његове знаменитости, културно наслеђе и препознатљиве симболе.
Све ове изложбе на свој начин говоре о истом – о граду који памти, чува и чита своју прошлост, али истовремено живи у садашњости и ствара будућнос.

 

Изложба БМС – 200 година Јована Ђорђевића

Поводом обележавања 200 година од рођења српског књижевника, културног делатника и оснивача Српског народног позоришта Јована Ђорђевића (Сента, 25. новембра 1826 – Београд, 22. април 1900), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Јована Ђорђевића, као и литература о њему, може се погледати од 1. до 30. септембра 2026. године, у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Наташа Бундало Микић и Вања Ковачевић, а уредник Селимир Радуловић…

ЛИНК – https://www.bms.rs

Отворена изложба поводом Дана СУБОТИЦЕ

Лепим поводом библиотека у Суботици је пигодном изложбом приказала посебан део изузетно богатог фонда Завичајног одељења. Поставка је обухватила период од 1873-2001 године. Стари огласи и рекламе, који су некада имали сасвим практичну сврху, данас представљају драгоцено сведочанство о свакодневном животу, привреди, занатима, култури и развоју Суботице кроз деценије.
Завичајно одељење чува разноврсну грађу о Суботици и Суботичанима – књиге, периодичне публикације, плакате, ситан библиотечки материјал и бројне друге изворе који заједно чине јединствену и непроцењиву целину. Посебну вредност ове изложбе чини и то што су у њој заступљени језици који су у званичној употреби у Суботици.
За музички део вечери побринули су Lilly&Blue, састав младих и талентованих музичара.
Линк – www.subiblioteka.rs

Отворена изложба поводом Дана СУБОТИЦЕ

Лепим поводом библиотека у Суботици је пигодном изложбом приказала посебан део изузетно богатог фонда Завичајног одељења. Поставка је обухватила период од 1873-2001 године. Стари огласи и рекламе, који су некада имали сасвим практичну сврху, данас представљају драгоцено сведочанство о свакодневном животу, привреди, занатима, култури и развоју Суботице кроз деценије.
Завичајно одељење чува разноврсну грађу о Суботици и Суботичанима – књиге, периодичне публикације, плакате, ситан библиотечки материјал и бројне друге изворе који заједно чине јединствену и непроцењиву целину. Посебну вредност ове изложбе чини и то што су у њој заступљени језици који су у званичној употреби у Суботици.
За музички део вечери побринули су Lilly&Blue, састав младих и талентованих музичара.
Линк – www.subiblioteka.rs

Таблети са дигиталним издањима

Вредан поклон Руске државне библиотека из Москве је стигао у Библиотеку „Божидат Кнежевић“ на Убу. Донирано је пет таблета са електронским и аудио-књигама на руском језику- чувена дела руске и светске књижевности. Поклони су плод сарадње која је успостављена са Руском државном библиотеком након посете делегације Библиотекарског друштва Србије Москви прошле године, чији је члан била и директорка Јелка Панић. Позивамо све наше кориснике да бесплатно користе ове савремене уређаје, уче и обнављају руски језик и да се боље упознају са великом руском културом.

Линк –  https://bibliotekaub.rs

Од локалних прича до заједничке културе

У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу одржана је манифестација „Корени и крила: Од локалних прича до заједничке културе“.
Одржан је програм „Портрет мултиетничке библиотеке“ (приказивање документарног филма о Библиотеци у Бујановцу) и отварање изложбе публикација Народне библиотеке „14. новембар“ Бујановац.
Програм је реализован ​у оквиру националног пројекта „Престоница културе“, програма „Наша Србија и потпрограма Југ-Исток“.
​Присутнима су се обратиле директорка Народне библиотеке у Лесковцу Весна Илић и директорка Народне библиотеке у Бујановцу Јелена Симић. Оне су нагласиле значај међуинституционалног повезивања, неговања мултикултурализма и очувања локалног наслеђа.
​Учесници програма: ​Весна Илић, директор, ​Јелена Симић, директор, виши дипл. библиотекар ​Ивана Ташковић и библиотекари ​Тања Манић и ​Христина Јовановић.
ЛИНК – www.nbleskovac.rs/koreni-i-krila-od-lokalnih-prica-do-zajednicke-kulture

Нови СТИГ

Часопис за културу, уметност и књижевност „Стиг“ из Малог Црнића траје више од пола века. Нови број 143/144 промовисан је у библиотеци „Србољуб Митић“, као месту где су смештене „велике приче“ и где се сусрећу прошлост, будућност, искуство и младост, читаоци и писци. „Причом о Васи Ладачком“, Драгана Алексић Николић у пратњи тонова хармонике Драгана Николића, започела је причу о часопису „Стиг“, коју су наставили, Данијела Б. Радуловић, главна и одговорна уредница часописа и директорка Библиотеке и Никола Томић, директор Центра за културу општине Мало Црниће.

Текстови аутора су распоређени у рубрикама: Култура и уметност у општини Мало Црниће, Разговори са поводом, Понеси стих и дођи у Стиг, Сликање бојама и речима – Време је за причу, Живот књиге, О деци, за децу, због деце, Ритам дечијег срца и Смех продужава живот.

Опширније: Нови СТИГ

Још чланака...

  1. Дан Библиотеке у Чајетини