У оквиру сарадње Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Народне библиотеке Србије, у среду, 10. децембра 2025. године, у 13 часова, у Атријуму Народне библиотеке Србије отвoрена је изложба „Стриповијетке“, по причама Бранка Ћопића, поводом 110 година од пишчевог рођења.
Врло је мало књижевних догађаја у Србији који у континуитету трају 38 година. Један од њих, који има част да организује Народна библиотека у Јагодини, је Књижевни конкурс - Јара Лабуд, који сваке године изненади бројем и квалитетом пристиглих радова ученика средњих и основних школа Јагодине. Када је давне 1987. године Миладин Стошић, професор Гимназије, иницирао књижевни конкурс намењен ученицима основних и средњих школа у Јагодини, а у част незаборављеног песника Мораве, Драгана Глигоријевића, популарног Јаре Лабуда, имао је идеју да у школарцима пробуди и очува љубав према писаној речи. Та идеја траје већ више деценија, и драго нам је да је Народна библиотека у Јагодини ове године, по 38. пут још једном окупила младе ауторе, њихове професоре, али, ове године и доста пријатеља и подржавалаца кандидата на конкурсу. Сала је била премала за све заинтересоване за ватромет прозе и поезије, и можемо слободно да кажемо да је конкурс оправдао своју величину и значај и ове године.
У Музеју завичајних писаца Библиотеке "Љуба Ненадовић" у Ваљеву, одржано је вече посвећено академику Јовану Делићу, као и разговору о књизи Милоша Јевтића „Достићи немогуће“ у којој су сабрани разговори који су вођени са академиком Делићем током 2023. и 2024. године.
Поред проф. др Јована Делића, редовног члана САНУ, и Милоша Јевтића, новинара и публицисте, о књизи су говорили и проф. др Славица Гароња, проф. др Драгана Вукићевић и доц. др. Немања Каровић. Током вечери коју су обележила изузетна излагања и Делићево надахнуто читање одломака из књиге, публика је имала прилику да се упозна са животом и делом истакнутог универзитетског професора и историчара књижевности.
Базе установа културе на RS и СРБ доменима
У организацији Библиотеке ,,Вук Караџић“ и Удружења грађана ,,Радиност“ из Алексинца одржано је стручно предавање на тему „Вуна као природни материјал, некада, сада и увек”.
Директорка Народне библиотеке Осечина, Ана Васиљевић, потписала је Протокол о програмској сарадњи са представницима Интернет клуба из Љига и Интернет друштва Србије из Београда. Потписивањем овог документа званично је успостављена сарадња на пољу дигитализације завичајне баштине, у складу са циљевима Дигиталне агенде Србије до 2027. године. Протоколом је предвиђено да Народна библиотека Осечина, у сарадњи са партнерима, ради на реализацији пројеката дигитализације и очувања културне баштине, као и на популаризацији дигиталних репозиторијума и интерним едукацијама у овој области.
Након књижевне награде „Радован Бели Марковић“ за збирку прича „Друга виолина и друге приче“ Александра Гаталице у издању Академске књиге из Новог Сада, уследиле су награде „др Спиро Матијевић“, „Григорије Божовић“, „Лаза Костић“.. Представљање ове књиге лајковачкој публици је најлепши увод у “ Дане Радована Белог Марковића“ у којима нестрпљиво очекујемо име новог добитника.
У Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу одржана је промоција најновијег романа Енеса Халиловића „Бекос“. Ново дело документује истините догађај и доноси детаље и тумачења мафијашких убистава, отмица и других криминалних активности. Ипак, како је сам аутор истако на промоцији, ово је пре свега породични и љубавни роман који расветљава значај блискости. Роман „Бекос“ Енеса Халиловића је дело у којем се преплићу три приче, а уједно граде универзалну причу која превазилази време и географску припадност. Аутор истиче да роман обилује истинитим догађајима, језик којим је писан је аутентичан, а истраживању је био посвећен неколико година. Његова суштина, упркос сложеној структури, је ипак веома емотивна и људска.
У пуној сали Огранка Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” на Златибору, је одржана трибина под називом „Јунгов допринос савременој психологији и култури”, посвећена обележавању 150 година од рођења једног од најзначајнијих мислилаца 20. века – Карла Густава Јунга.
Гост трибине био је проф. др Жарко Требјешанин, психолог и предавач, који је у свом излагању надахнуто и јасно представио кључне идеје Јунгове теорије – концепт колективног несвесног, архетипова, процес индивидуације и духовну димензију личности – показујући на који начин оне надмашују оквире класичне психологије и прожимају се са филозофијом, уметношћу и религијом.
Разговор са проф. Требјешанином водила је Мирјана Црнчевић, библиотекарка Специјалне библиотеке „Чиготе”, а у програму је учествовала и Љиљана Ракић.